U kancelariji Freedom House-a za Srbiju, održan je redovni sastanak Saveta Civilnog dijaloga, na kojem su se predstavnici Misija OEBS-a u Srbiji i Crnoj Gori i na Kosovu pridružili članovima Saveta Civilnog dijaloga u planiranju sledeće sesije Civilnog dijaloga posvećene medijima, koja bi trebalo da se održi u Beogradu. Finalni izveštaj Programa za dodelu malih grantova predstavljen je Savetu Civilnog dijaloga i diskutovalo se o nastavku ovog Programa u 2005. godini.

Deseta sesija Civilnog dijaloga održana je u Prištini u cilju ispitivanja uticaja Civilnog dijaloga na implementaciju standarda i koraka koje treba preduzeti kako bi se poboljšao proces evropske integracije. Johan te Velde, direktor OmiK-ovog Odeljenja za demokratizaciju, otvorio je konferenciju čestitajući Civilnom dijalogu na njihovom doprinosu u procesu uspostavljanja standarda i dodao je da je Civilni dijalog imao posebnu ulogu u pružanju pomoći građanima Kosova. Tri radne grupe diskutovale su o: (1) nevladine organizacije žena u procesu rešavanja rodnih pitanja, (2) uloga omladinskih nevladinih organizacija u borbi za slobodu kretanja i (3) uloga medija u obezbeđivanju precizne slike o procesu uspostavljanja standarda.

Savet Civilnog dijaloga je održao sastanak u Skoplju, posvećen strateškom planiranju i evaluaciji postignutih rezultata u realizaciji projekta od njegovog početka, kao i diskusiji o budućim konkretnim projektima. Članovi Saveta Civilnog dijaloga iskoristili su priliku da ocene postignute rezultate, definišu nove oblasti interesovanja i prioritete za 2005. i 2006. godinu.

Predstavnici Evropskog pokreta u Srbiji iz Beograda, KIPRED-a iz Prištine i Freedom House-a iz Budimpešte i Srbije, održali su stratešku sesiju u cilju razvoja probnog programa rada budućeg istraživačkog projekta za Kosovo i Srbiju. Partneri su, u saradnji sa Savetom Civilnog dijaloga, definisali ciljeve projekta i zacrtali su raspored aktivnosti za 2005. godinu.

Deveta sesija Civilnog dijaloga održana je u Prištini sa ciljem da se identifikuju mehanizmi dostupni interno raseljenim licima (IDP) u ostvarivanju uticaja na dijalog i u zaštiti ljudskih prava. Konferenciju su otvorili gospodin Džeremi Lidstoun, predstavnik OmiK-a i UNMIK ORC-a i predstavnici Civilnog dijaloga, nakon čega su usledile prezentacije Direktora za pitanja lokalnih zajednica i Kancelarije Premijera Kosova, Dr. Agrona Beriše i Rifata Blakua, direktora Centra za istraživanje migracija i pomoć izbeglicama. U popodnevnoj sesiji, učesnici su se podelili u tri radne grupe u okviru kojih su razmatrali uloge (1) medija, (2) mladih i (3) žena u procesu povratka i integracije raseljenih lica.

Treći sastanak omladinskih nevladinih organizacija održan je u Novom Sadu. Učestvovalo je preko četrdeset predstavnika nevladinih organizacija, uključujući dvadeset dve organizacije sa Kosova. Učesnici su se podelili u dve radne grupe: (1) Korišćenje postojećih mreža za promociju regionalne saradnje među mladima i (2) Suočavanje sa prošlošću kroz obnovu poverenja i razumevanja.

Najkritičniji problem koji su identifikovale obe radne grupe bio je sloboda kretanja između Kosova i Srbije. Imajući u vidu glavni problem koji se sastoji u tome da vlasti u Srbiji odbijaju da priznaju UNMIK-ove dokumente, onemogućava mnogim ljudima sa Kosova da putuju u Srbiji. Zajednička deklaracija bila je jednoglasno usvojena i usmerena je prema Vladi Srbije apelujući za usvajanje UNMIK-ovih putnih dokumenata.

Naredna konferencija pod nazivom “Dijalog dijaloga” poslužila je kao nastavak razmene iskustava među različitim nevladinim organizacijama koje učestvuju u kreiranju i podsticanju različitih vrsta dijaloga. Konferenciju je otvorio gospodin Bajram Redžepi, bivši Premijer Kosova i gospodin Jonan te Velde, direktor OmiK-ovog Odeljenja za demokratizaciju. Uvodni govor je održao Brajan Hopkins, direktor OmiK-ovog Odeljenja za politička pitanja. Ovaj događaj je izazvao priličan medijski odjek.

Kao naknadna aktivnost, konferencija "Kako pružiti podršku demokratiji i dijalogu na terenu” održana je narednog dana, posvećena ispitivanju mogućnosti i potreba u procesu pružanja podrške razvoju demokratije i dijaloga, posebno kroz prizmu tri ciljne grupe koje su ranije definisane: žene, mediji i omladina.

Dve koordinatorke, jedna iz Društva “Majka Tereza” i jedna iz Centra za regionalizam, predstavile su rezultate konkursa za male grantove.

Kancelarija Freedom House-a za Srbiju bila je domaćin sastanka Saveta Civilnog dijaloga održanog 15. juna 2004. godine. Freedom House je ponudio obuku dvema koordinatorkama iz Društva “Majka Tereza” i Centra za regionalizam u oblasti dodeljivanja grantova, uključujući pripremu smernica za konkurs, evaluaciju predloga projekata, monitoring pratećih aktivnosti i podršku razvoju planova naknadnih aktivnosti.

Usvojen je predlog za formiranje ekspertskog tima za sastavljanje pregleda zajedničkih interesa i posebnog dokumenta o posebnim interesima (jedan za Kosovo-uključujući srpske i albanske interese, kao i poseban dokument za Srbiju). Biće sastavljen i treći dokument o kosovskim Albancima i kosovskim Srbima, u cilju obezbeđivanja međusobnog razumevanja zajedničkih interesa. Ovaj predlog će poslužiti kao osnov za projekat Sloboda kretanja ljudi i dobara između Kosova i Srbije, lansiran 2005. godine.

Društvo “Majka Tereza” bilo je domaćin ovog sastanka Saveta Civilnog društva u Prištini. Događaji koji su se odigrali 17- 19 marta te godine predstavljali su izazov za dijalog, imajući u vidu eskalaciju nasilja i frustracija. Ovi događaji su istakli važnost nastojanja da se obezbedi nastavak dijaloga sa fokusom na izgradnji poverenja. Šef OmiK-a, Paskal Fieski, otvorio je sastanak govoreći da se uprkos martovskim neredima koji predstavljaju veliki korak unazad, dijalog i tolerancija moraju nastaviti.

Reakcija Društva “Majka Tereza” na martovske nerede izazvala je priličnu medijsku pažnju svojim apelom za toleranciju i mir: “Nasilje je u suprotnosti sa vrednostima građana Kosova, zvaničnih institucija i međunarodne administracije...to je korak unazad za napore ka uspostavljanju vladavine prava i stabilnog mira na Kosovu...Društvo “Majka Tereza”, kao partner Civilnog dijaloga, čvrsto veruje da se nevladine organizacije moraju posvetiti izgradnji tolerancije, bez obzira na različitosti verskog i etničkog porekla.” Početkom aprila, Centar za regionalizam i Društvo “Majka Tereza” posetili su Gračanicu i druga srpska naselja na Kosovu u nastojanju da izraze svoju solidarnost i ponude pomoć i podršku.

“OMiK će nastaviti da promoviše dijalog sa ubeđenjem da većina građana na Kosovu odbija nasilje i želi da živi u tolerantnom i demokratskom društvu. Javnost treba da shvati da je nasleđe prošlosti nešto što treba da se prevaziđe, kako bi se izgradila bolja zajednička budućnost” rekao je Ambasador Fieski. Glavni zaključci sa sastanka Saveta su sledeći: (1) Dijalog je ključ unapređenja života svih građana Kosova; (2) Uspešni regionalni projekti treba da treba da budu predstavljeni učesnicima svih događaja u okviru Civilnog dijaloga, zbog toga što pozitivni primeri iz regiona omogućavaju dijalog između Kosova i Srbije; (3) Pod okriljem Civilnog dijaloga, potrebno je podstaći i verske lidere da učestvuju u projektima civilnog društva kako bi promovisali toleranciju i poštovanje različitosti; (4) Kroz Program Malih grantova, treba posegnuti za građanskim inicijativama.

Prva sesija pod nazivom “Dijalog dijaloga” organizovana je 21. aprila i to je bila prilika da predstavnici iz različitih sektora diskutuju i razmenjuju iskustva u oblasti izgradnje dijaloga. Regionalni partner, gospodin Vehid Šehić iz Foruma građana Tuzle, podelio je sa učesnicima svoja iskustva iz Bosne i Hercegovine, objašnjavajući da je glavni zadatak civilnog društva da se bori protiv mržnje i netolerancije. ”Građani Kosova treba sami da kreiraju dijalog i ne treba da razgovaraju kao Albanci ili Srbi, već kao ljudska bića” napomenuo je gospodin Šehić.

Na ovom sastanku, predstavnici nevladinih organizacija tražili su od Saveta da proširi inicijativu Civilnog dijaloga sa većim naglaskom na uključivanje nevladinih organizacija koje predstavljaju srpsku zajednicu na Kosovu.

U trajanju od nedelju dana, od 24. aprila do 1. maja 2004. godine, grupa renomiranih lidera civilnog društva, predstavnika inicijative Civilnog dijaloga i Igmanske inicijative, bila je u poseti Vašingtonu i Njujorku, u nastojanju da proširi svoj angažman na planu pomirenja u regionu Jugositočne Evrope. Delegacija koju su sačinjavali Živorad Kovačević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji, Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, Zoran Pusić, predsednik Građanskog odbora za ljudska prava u Hrvatskoj i Besnik Tahiri, član Saveta Civilnog dijaloga, obratila se istaknutim političarima, fondacijama i organizacijama civilnog društva.

Delegacija je bila veoma uspešna u promociji rezultata ove dve inicijative za regionalnu saradnju i nailazila je na dobar prijem tokom cele studijske posete. Poseta Nacionalnom Savetu za bezbednost, sastanak sa članovima Kongresa, kao i sastanak sa Dr. Henrijem Kisindžerom predstavljajuju neke od najvažnijih trenutaka boravka u SAD-u. Postojeći odnosi sa Rockefeller Brothers Fund-om i Međunarodnim Centrom za tranzicijsko pravosuđe su prošireni, a uspostavljene su i nove veze, između ostalih, i sa fondacijom Ford i sa Svetskom Bankom. Osim svojom sposobnošću za izgradnju mreža, ova grupa se američkim partnerima naviklim na glas neslaganja, konflikta i sumnje kad je u pitanju Balkan, predstavila i kao primer multietničke i prekogranične saradnje i kao model pozitivnog i demokratskog regionalnog napretka ispunjenog tolerancijom.

Naredni sastanak Saveta Civilnog dijaloga održan je na Kosovu. Cilj ovog sastanka bio je da se ocene postignuti rezultati, da se usvoji plan aktivnosti za 2004. godinu i da se odobri početak programa Malih grantova za koji je Civilni dijalog dobio podršku od Rockefeller Brothers Fund-a. OmiK i Freedom House su obnovili svoju podršku jačanju Civilnog dijaloga i umrežavanja u tom okviru obezbeđujući logističku i sve druge vrste podrške. Pohvalivši rezultate postignute u prethodnom periodu, Savet je istakao da je Civilni dijalog uspeo da obezbedi široko učešće, prevazilaženje nekih ključnih barijera i izgradnju inicijalnih kapaciteta za saradnju među nevladinim organizacijama. Takođe je istaknuto da je Civilni dijalog zasejao seme tolerancije putem alternativnih metoda komunikacije. Osnovana je radna grupa za pregled i finalizaciju dokumenata za Fond za Male grantove. Dogovoreno je da će taj Program biti otvoren za sve nevladine organizacije angažovane u međuetničkim aktivnostima i izgradnji poverenja

Redovni sastanak Saveta Civilnog dijaloga održan je u Beogradu, sa ciljem da se vidi koliko se odmaklo u razvoju projekta od početka godine, kao i da se razmotri početak zvaničnog dijaloga između Prištine i Beograda. Ovaj sastanak je bio posvećen analizi postignutih rezultata, definisanju strateških pravaca i diskusiji o prioritetima za 2004. i 2005. godinu. Diskutovalo se o interesima i opcijama proširenja i produbljivanja Civilnog dijaloga kroz širenje mreže pristalica u lokalnim zajednicama angažovanjem u građanskim inicijativama koje se bave omladinskim pitanjima, položajem žena i ekološkim pitanjima.

Uticaj civilnog društva:: Konferencija o izgradnji partnerstva i mreža u Jugoistočnoj Evropi održana je u Prištini i tom prilikom je formirano osam specifičnih radnih grupa. Učestvovalo je više od šezdeset predstavnika nevladinih organizacija, uključujući organizacije iz Albanije, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Srbije i Crne Gore. U ime šefa Misije OEBS-a na Kosovu (OmiK), gospodin Brajan Hopkinson, direktor Odeljenja za politička pitanja, otvorio je konferenciju. Svi izlagači su isticali važnost Civilnog dijaloga, posebno ulogu organizacija civilnog društva, u normalizaciji odnosa i stvaranju atmosfere međuetničkog poverenja u regionu.

Plenarna sesija je nazvana “Uloga civilnog društva u omogućavanju proširenja Evropske Unije u Jugoistočnoj Evropi”. Izlagači su naglasili važnost proširenja Evropske Unije i važnost rada koji predstoji na Kosovu. Konstatovano je da je veoma jasno da je integracija Kosova u Evropsku Uniju uslovljena postizanjem demokratskih principa, političkom stabilizacijom, ekonomskim razvojem i poštovanjem ljudskih prava i sloboda.

Nakon plenarne sesije, održano je šest paralelnih radionica sa različitim temama. Sve grupe su zaključile da postoji potreba za boljom koordinacijom u okviru civilnog društva, kao i to da još mnogo toga treba da se učini. Posebno je naglašena kontrolna uloga organizacija civilnog društva nad institucijama u cilju unapređenja bolje i odgovornije centralne i lokalne vlasti.

Drugi sastanak organizacija mladih sa Kosova i iz Srbije je održan sa 47 predstavnika od kojih su 25 sa Kosova a 22 iz Srbije. Učesnike su pozdravili gospodin Duško Radosavljević, potpredsednik Izvršnog Veća Vojvodine i gospodin Friedhelm Frischenschlager, direktor OmiK-ovog Odeljenja za demokratizaciju.

Dogovoreno je da omladinske inicijative vođene neograničenom energijom, kreativnim i inovativnim pro-reformskim mišljenjem, oslobođenim tereta prošlosti, predstavljaju solidnu osnovu za izgradnju poverenja i za doprinos stabilizaciji uslova u regionu.

Četvrti sastanak Civilnog dijaloga okupio je organizacije žena da rade na zajedničkim projektima. Konferenciju su pohađale predstavnice organizacija žena iz Beograda, Novog Sada, Prištine, Tirane, Sofije i Skoplja. Organizacije-učesnice su se dogovorile da nastave praksu sastajanja pod okriljem Civilnog dijaloga, kao i da nastave da sarađuju sa nevladinim organizacijama iz regiona. Cilj konferencije je bio da upozna učesnike sa ciljevima i misijom Civilnog dijaloga i da oceni koliko mogu organizacije žena pozitivno uticati u post-konfliktnim situacijama.

Učesnici su zaključili da postoji mnogo inicijativa na Kosovu, ali postoje i mnogi problemi. Postoji više od 30 organizacija žena albanske nacionalnosti, a isto toliko organizacija žena srpske, romske i bošnjačke nacionalnosti. Međutim, među njima nema međusobne saradnje. Preporučena je izgradnja koalicija na svim nivoima. Koalicije treba da doprinesu rešavanju post-konfliktne situacije.

Prepoznata je ključna uloga koju imaju organizacije žena u procesu rešavanja problema kao što su pomirenje, nasilje u porodici, učešće žena u politici, borba protiv siromaštva, borba za zdravstvenu zaštitu i ekonomsku nezavisnost žena. Projekat “Žene u civilnom dijalogu” začet je u ovom duhu i pod okriljem Civilnog dijaloga. Prvi korak je u realizaciji ovog projekta bio je formiranje koordinacionog tela koji čine predstavnice organizacija žena iz ovog regiona.

Prvi sastanak Saveta Civilnog dijaloga koji je okupio predstavnike Društva “Majka Tereza”, Centra za regionalizam, OmiK-a i kancelarije Freedom House-a za Srbiju, održan je na Brezovici, od 24. do 26. januara, sa idejom da se formalno definiše uloga Saveta u okviru Civilnog dijaloga. Gospodin Adam Šmit je poželeo dobrodošlicu svim učesnicima i izrazio je podršku OmiKa ovoj inicijativi koja će – kako je rekao – imati pozitivan uticaj na prekogranične odnose između vlada i civilnog sektora.

Dva kopredsednika Saveta Civilnog dijaloga, Don Ljush Gergij i Ambasador Živorad Kovačević, izrazili su zadovoljstvo povodom toga koliko Civilni dijalog postigao svojim prvim koracima u pravcu uspostavljanja iskrenog i odgovornog dijaloga. Gospodin Kovačević je takođe izrazio svoje žaljenje i izvinio se zbog onog što je činio Miloševićev režim i neki njegovi sunarodnici Albancima na Kosovu. Don Ljush je istakao važnost zajedničkog rada na prevazilaženju rana iz prošlosti i prihvatanju izazova u pionirskom poduhvatu obnavljanja komunikacije, mostova i odnosa između Srbije i Kosova.

Dogovoreno je da će dobrovoljni Savet obezbediti sveukupno vođstvo, kredibilitet i moralnu snagu inicijativi koju predstavlja Civilni dijalog. Usvojen je plan aktivnosti za 2003. godinu, koji definiše metode udruživanja nevladinih organizacija i drugih civilnih grupa sa Kosova i iz Srbije u zajedničkim nepartijskim aktivnostima, sa naglaskom na stvaranju rodnih, omladinskih, ekoloških i medijskih veza u cilju proširenja diskusije i izgradnje poverenja.

U cilju održavanja otvorenog i iskrenog dijaloga, Savet je jednoglasno odlučio da se Civilni dijalog neće baviti pitanjima koji dominiraju državnim diskursima na obe strane, kao što je pitanje konačnog statusa Kosova, zbog uverenja da takve teme mogu voditi samo ka daljim konfrontacijama i ka nerazumevanju.

Dogovoreno je da se sastanci Saveta Civilnog održavaju četiri puta godišnje, kako bi se inicijativa koju predstavlja Civilni dijalog uvek kretala unapred. Ovi sastanci će biti održavani istovremeno sa nekim ključnim događajima predviđenim u planu aktivnosti.

U decembru 2002 godine, kancelarija Freedom House-a u Srbiji bila je domaćin radnog sastanka na kojem su predstavnici Društva “Majka Tereza” iz Prištine i predstavnici Centra za regionalizam iz Novog Sada potpisali sporazum o saradnji u realizaciji Civilnog dijaloga na dvogodišnjem nivou.

Predstavnici OmiK-ovog Odeljenja za demokratizaciju omogućili su održavanje ovog sastanka. Sporazum obavezuje potpisnike da osnuju zajednički Savet koji će činiti renomirani intelektualci iz ove dve zajednice i to na dobrovoljnoj bazi. Savet će se sastajati četiri puta godišnje na Kosovu i u Srbiji, kako bi se raspravljalo o omladinskim pitanjima, položaju žena, dobroj lokalnoj upravi, kao i o pružanju podrške malim projektima vezanim za lokalnu zajednicu i poboljšanju načina na koji mediji distribuiraju informacije. Ovaj model saradnje je zasnovan na radu Igmanske inicijative uj Dejtonskom trouglu. Sporazum su potpisan od strane dva predstavnika OmiK-a i predstavnika kancelarije Freedom House za Srbiju.

U razgovoru o dijalogu i komunikaciji kao o faktorima poverenja među etničkim grupama, naglašeno je da nevladine organizacije i mediji treba da budu lideri u procesu otklanjanja posledica rata i ublažavanja posleratnih trauma većeg dela populacije. Istaknuta je nezamenljiva uloga koju danas imaju mediji na Kosovu, posebno kada se radi o stvaranju klime koja je povoljna za stvaranje pozitivnih pomaka. Zaključeno je da mediji predstavljaju jedan od ključnih faktora u izgradnji uslova za normalizaciju odnosa i evropsku integraciju. Konstatovano je i to da će svi najavljeni napori u zvaničnom dijalogu između Prištine i Beograda biti i dalje neefikasni, ukoliko se ne stvori povoljna atmosfera u javnoj areni kroz angažovanje medija i nevladinih organizacija. Učestvovalo je 25 predstavnika medija sa Kosova i 18 predstavnika medija iz Srbije.

Rezultati konferenciju su sledeći: (1) Nezavisna produkcijska kuća URBANS iz Novog Sada sklopila je ugovor sa predstavnicima RTK o emitovanju dokumentarnog filma “Oni putuju” koji prikazuje priču o telima ljudi ubijenih na Kosovu, transportovanih u Srbiju u hladnjačama. Ovaj dokumentarni film je izazvao jake kontraverzne reakcije u Srbiji. (2) RTK je izrazila spremnost da se sastane sa ključnim ljudima većih TV stanica u Beogradu i Novom Sadu, kako bi se ispitale mogućnosti za saradnju i izgradnju linkova za direktno emitovanje iz studija u Prištini. (3) BK TV je postigla dogovor sa RTK o produkciji zajedničkog TV materijala o Kosovskoj Mitrovici. (4) In Radio iz Novog Sada je postigao dogovor sa Urban Radio FM stanicom o programu razmene DJ-eva. (5) Novosadski nedeljnik Bulevar je postigao dogovor sa novinarima agencije JAVA, o seriji članaka o urbanim, kulturnim, sociološkim i drugim fenomenima na Kosovu. (6) Predstavnici Radija Novi Sad, zajedno sa kolegama iz drugih radio stanica, razmenili su kontakte i razgovarali o mogućnostima buduće saradnje.

Kao druga komponenta projekta Civilni dijalog: Prvi korak, održan je sastanak organizacija mladih, u kojem je učestvovalo 25 organizacija iz Srbije i 25 organizacija sa Kosova. Održane su dve radionice sa sledećim temama: međuetnička tolerancija i miroljubivo rešavanje konflikta; NGO scena u Srbiji i na Kosovu: trenutna situacija, perspektive razvoja i fundraising.

Zaključeno je da su mediji pod kontrolom anti-reformskih snaga glavni promoteri međuetničke netolerancije koji koriste govor mržnje kad govore o “drugima” i koji podstiču nasilje. Grupa je predložila zajedničku promociju kulturnih vrednosti Kosova i Srbije u cilju suprotstavljanja ksenofobiji i u cilju eliminacije ili ublažavanja međuetničkih tenzija.

Poslednjeg dana, učesnici su imali priliku da čuju gospođu Ingu Aleksanravicijen iz OmiK-a i njeno predavanje o rodnoj osvešćenosti, praćeno video prezentacijom pod nazivom “Žene i mediji”. Na finalnom zasedanju, učesnici su ispitivali mogućnosti saradnje u sledećim oblastima: demokratizacija i ljudska prava, regionalna saradnja i multikulturalizam i međuetnički odnosi. Prepoznavajući i prihvatajući važnost medija u procesu pomirenja, učesnici su predložili da se sledeća konferencija posveti “Ulozi medija u unapređenju dijaloga”. Planirano je da se sledeća konferencija održi na Brezovici, u jesen 2002. godine, a mediji su postali jedna od ključnih oblasti aktivnosti Civilnog dijaloga.

Centar za regionalizam, Društvo “Majka Tereza” i OmiK organizovali su prvi sastanak nevladinih organizacija u okviru Civilnog dijaloga u Novom Bečeju, petog i šestog jula 2002 godine. Formirane su četiri radne grupe: grupa za demokratizaciju i ljudska prava, grupa za regionalnu saradnju, grupa za multikulturalizam i međuetničke odnose i grupa organizacija žena. Učesnici radnih grupa su informisali svoje kolege o aktivnostima nevladinih organizacija koje predstavljaju i izložili su potencijalne teme za zajedničke projekte. Ovaj metod rada – u malim grupama, podeljenim na specifične teme – rezultovao je brojnim dogovorima o udruživanju napora i jačanju partnerstva preko granica etničkih podela.